Климатске промене: Зашто атмосферске реке постају све разорније

Пораст влаге у ваздуху због глобалног загревања ствара стубове водене паре, познати и као атмосферске реке које су дуже и шире и могу да испусте огромну количину воде у кратком временском периоду, понекад чак и на неочекиваним местима, често изазивајући поплаве и клизишта.

BBC News пре 6 сати  |  Навин Синг Кадка - ББЦ
Гетти Имагес

Екстремне поплаве у различитим деловима света указују на убрзано загревање атмосфере у којој се сада задржава много више влаге него у прошлости, кажу научници.

У априлу 2023. године, Ирак, Иран, Кувајт, и Јордан погодиле су катастрофалне поплаве узроковане интензивном грмљавином, градом и обилним падавинама.

Метеоролози су касније открили да је у небу широм региона била рекордна количина влаге која је надмашила ниво забележен током сличног догађај 2005. године.

Два месеца касније, у Чилеу је за само три дана пало 500 милиметара кише.

Толика количина воде истопила је снег на појединим деловима планинског венца Анда и узроковала огромне поплаве које су уништиле путеве, мостове и системе водоснабдевања.

Годину дана раније делове Аустралије је погодила „кишна бомба&qуот;, како су је назвали политичари, због које је страдало више од 20 људи, а хиљаде је евакуисано.

Научници кажу да су сви ови догађаји последица атмосферских река које постају све интензивније, дуже и шире и често су разорне.

Америчка свемирска агенција (НАСА) каже да због ових појава поплаве прете стотинама милиона људи широм света.

Ове „реке на небу&qуот; су дуги и широки стубови водене паре који се обично формирају изнад тропских предела и крећу се ка половима.

Оне носе око 90 одсто укупне водене паре која се креће у подручју које се простире између северног и јужног повратника.

Просечна атмосферска река дуга је око 2.000 километара, широка 500 километара и дубока скоро три километра, али сада постају шире и дуже, а неке достижу дужину већу од 5.000 километара.

Па ипак, невидљиве су људском оку за разлику од облака.

„Могу се видети помоћу инфрацрвених зрака и микроталаса&qуот;, каже Брајан Кан, истраживач атмосферских појава у НАСА-иној Лабораторији за млазни погон.

„Зато сателитска посматрања могу бити изузетно корисна за посматрање водене паре и атмосферских река широм света&qуот;, додаје.

Велике и снажне атмосферске реке могу да носе количину воде која је 15 пута већа од воде у Мисисипију, најдужој реци у Северној Америци.

У просеку се крећу два пута брже од редовног тока Амазона, највеће реке на свету по количини воде.

ББЦ

Иако атмосферске реке одувек постоје, научници кажу да глобално загревање ствара више водене паре која их чини интензивним и способним да испусте огромне количине воде на копно у кратком временском периоду, изазивајући катастрофалне поплаве и клизишта.

Студије су показале да се од 1960-их количина атмосферске водене паре у свету повећала до 20 одсто и да наставља да расте услед пораста температуре.

Недавно истраживање Института за геонауке Универзитета у Потсдаму у Немачкој показало је да услови за стварање атмосферских река трају дуже изнад тропског подручја Јужне Америке, северне Африке, Блиског истока и југоисточне Азије.

А то може да значи обилније кише које узрокују штетне последице на тлу.

Управо то се догодило широм Блиског истока у априлу 2023. године, наводи се у другом истраживању које је спровео Универзитет Калифа у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).

„Наше симулације откриле су присуство атмосферских река које су стварале обилне падавине док су се кретале великом брзином из североисточне Африке ка западном Ирану&qуот;, закључак је истраживања.

Више клизишта и бујичних поплава

У другим деловима света расте број атмосферских река, каже Сара Ваљехо-Бернал, која је радила на студији Универзитета у Потсдаму.

„У источној Азији дошло је до значајног повећања учесталости ових појава од 1940. године и од тада су атмосферске реке постале интензивније на Мадагаскару, у Аустралији и Јапану&qуот;, рекла је она.

Студија из 2021. године објављена у часопису посвећеном геофизичким истраживањима (Тхе Јоурнал оф Геопхисицал Ресеарцх) открила је да је до 80 одсто обилних падавина у источној Кини, Кореји и западном Јапану током ране сезоне монсуна (март и април) повезано са атмосферским рекама.

У међувремену, метеоролози у Индији кажу да загревање Индијског океана узрокује формирање атмосферских река и утиче на монсунске кише које се јављају у региону између јуна и септембра.

„Последица тога су кратке епизоде током којих се сва та влага из топлих мора избаци из атмосферских река у року од неколико сати до неколико дана.

„То је довело до повећања броја клизишта и бујичних поплава широм земље&qуот;, каже Рокси Метју Кол, научник на Индијском институту за тропску климу.

Ипак, нису све поплаве и клизишта узроковани атмосферским рекама.

Постоје и други чиниоци, међу којима су циклони и олује.

Атмосферске реке стижу и до нових места.

Научници кажу да су један од разлога променљиви обрасци ветра и млазних струја (брзотекуће, уске, вијугаве струје ваздуха које се крећу од запада ка истоку Земље) у временским условима који се мењају.

„Повећана вијугавост ветрова и млазних струја значи формирање већих меандара и одступање од њихових типичних токова.

„То може да узрокује вијугавије путање атмосферских река и продужи им трајање и утицај на различита подручја&qуот;, каже Дениз Бозкурт, метеоролошкиња на Универзитету у Валпараису, у Чилеу.

С обзиром на ризике од катастрофалних поплава и клизишта које могу да изазову широм света, атмосферске реке су категорисане у пет типова на основу њихове величине и јачине - баш као и урагани.

Ипак, нису све атмосферске реке штетне, посебно ако су слабог интензитета.

Неке могу бити корисне ако се излију на местима дуготрајних суша.

Али стручњаци кажу да је праћење атмосферских река и њихово предвиђање у великој мери ограничено на западну обалу САД-а, где се утицаји добро прате већ деценијама.

„Проблем је што регионалне метеоролошке прогнозе не узимају у обзир концепт атмосферских река.

„Главни проблем је недостатак података, посебно оних о атмосферским рекама изнад сложених терена&qуот;, каже Бозкурт са Универзитета у Валпараису.


Погледајте и ову причу


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.01.2024)

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »

LatinicaКорисничка подешавања