Izraelska kopnena invazija na Liban: Razlozi i pozadina

Posle nekoliko dana velikih vazdušnih napada na Bejrut i širom južnog Libana, Izrael je objavio da je njegova vojska započela „ograničene, lokalizovane i ciljane kopnene napade" na Hezbolah.

Strahuje se da bi značajna eskalacija između Izraela i Hezbolaha mogla da se proširi na druge delove bliskoistočnog regiona.

Liban se suočava sa „jednom od najopasnijih faza" u njegovoj istoriji, rekao je premijer ove zemlje Nadžib Mikati.

Izrael je u petak zadao razarajući udarac šiitskoj islamističkoj grupi ubivši njenog vođu Hasana Nasralaha u snažnom vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta.

Izrael je krenuo u kopnenu invaziju posle skoro godinu dana prekograničnih neprijateljstava sa Hezbolahom izazvanih ratom u palestinskoj enklavi Pojasu Gazi.

Cilj izraelske vlade je da osigura bezbedan povratak stanovnika pograničnih područja koji su raseljeni zbog napada Hezbolaha.

Iako je oslabljen, Hezbolah nije poražen.

Nastavljaju da ispaljuju rakete na severni Izrael i veruje se da poseduju ogroman arsenal raketa dugog dometa.

• „Šah-mat": Šta čeka Hezbolah posle ubistva dugogodišnjeg vođe
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Ko je bio Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu

Izrael: 'Ograničena kopnena ofanziva'

Izrael je primenio istu strategiju u Libanu kao i pre skoro godinu dana u palestinskoj enklavi Pojasu Gaze - najpre veliki vazdušni udari, a potom i kopnena ofanziva.

U utorak, 1. oktobra rano ujutro, izraelska vojska je objavila da započela „ograničene kopnene napade" na Hezbolah.

Mete su „u selima blizu granice koje neposrednu pretnju izraelskim zajednicama u severnom Izraelu", dodaju.

Danima je Izrael gomilao tenkove i drugu artiljeriju u blizini libanske granice i mobilisao rezerviste.

Cilj je, kaže dalje izraelska vojska, stvaranje tampon zone unutar južnog Libana, kako bi se borci Hezbolaha i infrastruktura potisnuli sa granice i omogućio Izraelu da vrati 60.000 civila u domove evakuisane pre skoro godinu dana.

Da kopnena operacija jeste mogućnost, prethodno je potvrdila i izjava izraelskog ministra odbrane Joava Galanta tokom razgovora sa vojnicima na granici sa Libanom.

Raseljeni stanovnici severnog Izraela biće vraćeni „svim raspoloživim sredstvima i upotrebićemo sve snage iz vazduha, sa mora i kopna", poručio je.

Poznato je da Hezbolah, koji su SAD, Velika Britanija i druge zemlje proglasile terorističkom organizacijom, ima široku mrežu tunela, kao i bunkere i drugu vojnu infrastrukturu neposredno na granici sa Izraelom.

Zamenik šefa Hezbolaha, koji ima desetine hiljada boraca, rekao je da su spremni za dugu bitku sa Izraelom.

Šta je prethodilo kopnenoj ofanzivi?

Od 8. oktobra prošle godine, kada je Izrael pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze u nameri da potpuno eliminiše palestinsku ekstremističku grupu Hamas, trajali su i sporadični sukobi Hezbolaha i izraelske vojske.

Hezbolah je poručivao da se solidariše sa Hamasom u borbi protiv Izraela.

Zbog stalnih Hezbolahovih projektila, izraelska vlada raselila je hiljade ljudi sa severa zemlje, a prethodnih dana pokrenuti su veliki vazdušni napadi na Liban sa ciljem da, kako kažu, otklone svaku dalju pretnju Hezbolaha i vrate ljude u njihove domove.

Izrael sada pokušava da iskoristi uzdrmanost Hezbolaha, koji je prethodnih dana ostao i bez vođe i bez više istaknutih vojnih komandanata.

Ujedno, Izrael kaže da je u vazdušnim napadima uništio hiljade komada oružja Hezbolaha.

Prethodno je napravio do sada neviđenu akciju - sabotirao je uređaje pripadnika Hezbolaha u Libanu, dignuvši u vazduh pejdžere i voki-tokije.

U toj vojno-obaveštajnoj akciji ubijene su desetine pripadnika Hezbolaha, a stotine ranjene.

Ipak, ubistvo Hasana Nasralaha najveći je udarac od svih.

Više od 30 godina bio je srce i mozak Hezbolaha.

Zahvaljujući iranskom finansiranju, obuci i naoružanju, pretvorio je Hezbolah u vojnu silu čiji su napadi doveli do toga da Izrael okonča 22-godišnju okupaciju južnog Libana 2000. godine i koja se borila protiv Izraela tokom jednomesečnog rata 2006. godine.

Prethodni rat 2006.

Dve strane su zaratile 2006. godine posle upada Hezbolaha na teritoriju Izraela, tokom kog je grupa ubila osam i otela dvojicu izraelskih vojnika, a zatim zahtevala razmenu zarobljenika sa Izraelom.

Iako je tada angažovao veliki broj jedinica i velike količine vojne tehnike, Izrael nije uspeo u potpunosti da ostvari ciljeve - da spasi dva oteta vojnika i vojno slomi Hezbolah.

Rat 2006. godine okončan je Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), jednoglasno usvojenom 11. avgusta 2006. godine posle 34 dana ratnih dejstava.

Čim je Izrael obustavio ofanzivu u Libanu, Hezbolah je prekinuo raketne napade na Izrael u jutro 14. avgusta.

Za Izrael, Nasralahovo ubistvo je ogromna pobeda.

U govoru u UN Njujorku u petak, 27. septembra, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da Izrael „pobeđuje" u ratu protiv neprijatelja koji žele da ga unište.

Smatra se da je upravo iz Njujorka odobrio veliki vazdušni napad na uporište Hezbolaha u predgrađu Bejruta kada je ubijen i Nasralah.

Posle ubistva Nasralaha, rekao je da je to „istorijska prekretnica" i da su „računi poravnati", a američki predsednik Džozef Bajden da je „stigla pravda za hiljade Nasralahovih žrtava, Amerikanaca, Izraelaca i libanskih civila".

Stradanje civila

Rat Izraela i Hezbolaha naneo je veliku patnju libanskim civilima.

U prethodne dve nedelje poginulo je više od 1.000 ljudi, među kojima i 87 dece, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.

U prethodna dva dana, navode libanski izvori, poginulo je oko 200 ljudi.

Milion ljudi je raseljeno, dodaju.

Iako je eliminisao vođu Hezbolaha i više komandanata, Izrael nije prekinuo bombardovanje Bejruta i drugih mesta u Libanu.

Izrael kaže da gađa položaje Hezbolaha, pre svega skladišta oružja i municije, i optužio je ovu grupu da koristi civile kao živi štit.

Međutim, dopisnica BBC-ja Orla Gerin kaže da tvrdnje Izraela osporavaju stanovnici centralne doline Beka, uporišta Hezbolaha koje je više puta bombardovano prošle nedelje.

Hoće li Hezbolah i Iran odgovoriti?

U svetu raste bojazan da će se rat Izraela sa Hamasom u Gazi, i sa libanskim Hezbolahom, preliti na ceo region Bliskog istoka.

U govoru u ponedeljak, zamenik lidera Hezbolaha, Naim Kasam rekao je da su dosadašnji raketni napadi na Izrael bili „minimum".

Hezbolah i dalje ima hiljade boraca, od kojih su mnogi veterani borbi u susednom sirijskom građanskom ratu, kao i značajan arsenal projektila, od kojih su mnoge dalekometne, precizno navođene rakete koje bi mogle da dosegnu do Tel Aviva i drugih gradova.

Posle ubistva Nasralaha, iz Teherana su poručili Izraelu da očekuju osvetu.

Stručnjak BBC-ja za bezbednost Frenk Gardner kaže da će biti pritiska unutar njenih redova da iskoriste te projektile pre nego što budu uništeni, ali da bi masovni napad na Izrael i civilne žrtve mogao da izazove razornu reakciju.

Ubistvo Nasralaha je bio ogroman udarac i za Iran, pogodivši srce regionalne mreže savezničkih, teško naoružanih antiizraelskih grupa, poznatih kao „Osovina otpora".

Izraelski avioni su u nedelju udarili na infrastrukturu u jemenskom lučkom gradu Hudajdi na Crvenom moru kao odgovor na nedavne raketne i bespilotne napade pokreta Huti koji podržava Iran.

Iran bi mogao da zatraži od Huta i drugih grupa da pojačaju napade na izraelske i američke baze u regionu.

Ali kakav god odgovor da izabere, verovatno će ga kalibrisati tako da bude samo malo od pokretanja regionalnog rata koji bi uvukao SAD i koji ne bi mogao da dobije.

• Zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu u sukobu sa Izraelom
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Izrael i Iran: Od posrednog rata do mogućeg regionalnog sukoba
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom

Amerika je obećala podršku Izraelu u slučaju direktnog napada Irana, koji će, kako je rekao američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, za to snositi ozbiljne posledice.

Izraelska vojska je u ponedeljak prvi put gađala centralni deo Bejruta, ubivši trojicu članova Narodnog fronta oslobođenja Palestine (PFLP), objavili su iz te grupe.

PFLP je član Organizacije palestinskog oslobođenja, koalicije koju u Ujedinjenim nacijama smatraju zvaničnim predstavnikom Palestinaca.

Evropska unija i Amerika ovu grupu smatraju terorističkom.

Ubijeni članovi su Muhamad Abdel-Al, šef vojne bezbednosti, vojni komandant Imad Odeh i borac Abdel Rahman Abdel-Al, naveli su iz grupe.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.01.2024)