Прекомерни туризам на Балкану: „Зими узимамо град натраг“

*Напомена: Текст је накнадно ажуриран одговорима из хрватског Министарства туризма

Пре више од десет година екипа мегапопуларне серије Игра престола сјатила се у Дубровник да међу средњовековним зидинама сними сцене борбе.

Данас „бисер Јадрана&qуот; води битку да и у стварности не постане само позорница којом ће газити хиљаде посетилаца.

Док је 1991. године унутар зидина историјског језгра, које је на УНЕСКО листи светске баштине, живело 3.700 људи, према последњим проценама их је 1.200, објашњава Марин Крстуловић, председник градског котара дубровачког Старог града.

„Ако изгубимо становништво, постајемо повер поинт презентација - Дизниленд.

„Све док има домаћих људи, биће могуће представити посетиоцима културу, историју, живот. Али математика нам говори да неће на добро да изађе, јер уз овај тренд, за 30 година нас више неће бити&qуот;, каже Крстуловић.

• Да ли су путовања без пртљага будућност: Дубровник један од светских предводника те идеје
• Међународни туризам цвета, али овим људима се то не свиђа
• Како је живети у претерано посећеном граду
• Да ли је приватизација лековита за српске бање

Овај Дубровчанин, који је већи део живота провео унутар зидина историјског језгра, за исељавање криви „неконтролисани туризам&qуот;.

У планским документима Хрватске чешће се користи појам „прекомерни туризам&qуот;.

„Када туризам није у хармонији са окружењем туристичке дестинације, говоримо о прекомерном туризму.

„Услед превише туриста, превише туристичких објеката и садржаја, долази до низа негативних ефеката. Трпе инфраструктура и локално становништво, али страда и животна средина и културно-историјско наслеђе&qуот;, каже професорка Снежана Милићевић, са Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.

Огроман број посетилаца током сезоне не мучи само Дубровник, већ и многа друга места широм Хрватске и региона.

Део је глобалног тренда против кога устају становници популарних дестинација - неки изласком на улице, други воденим пиштољима упереним ка туристима, попут становника Барселоне.

Ниједна земља међутим није нашла потпуно решење за овај проблеме, каже Јере Кузманић, докторанд на катедри за урбанизам на Политехничком универзитету у Барселони.

„Европа је све старија и у економском смислу постаје много више туристичка дестинација него производна економија.

„Веома је тешко осмислити мере којима би се могао ограничити туризам&qуот;, каже Кузманић.

Из хрватског Министарства туризма кажу да се тренутно у овој држави доносе закони и други важни документи како би спровели „транзицију туризма на задовољство туриста, али и локалног становништва и остали једна од најпожељнијих дестинација&qуот;.

„У фокус стављамо одржив туризам и улазимо у еру управљања развојем туризма&qуот;, наводи се у писаним одговорима који су достављени ББЦ на српском после објављивања овог текста.

Током првих седам месеци 2024. године, 790 милиона људи путовало је туристички, што је око 11 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Директни приходи остварени од туризма вратили су се на вредности пре пандемије, и током 2023. године достигли су 3,4 билиона долара, што је три одсто глобалног Бруто-друштвеног производа (БДП).

Идентитет града

Кузманић је провео детињство и младост у Сплиту, у насељу поред мора, студирао је у Холандији, а последњих годину дана живи у једном од најпосећенијих делова Барселоне.

Доживео је најлепше од онога што живот поред мора може да понуди, али и посматрао како се места која су обележила његову младост мењају под налетом све већег број посетилаца.

„Ја, као и много људи моји генерације, имамо осећај да смо у некој мери изгубили град.

„Већина типичних места, који су била део нашег одрастања, али и део класичне урбане културе Сплита, или су нестала, или су тотално променила атмосферу&qуот;, говори.

Туризам се, каже, у Сплиту не може заобићи, јер је све што се у граду дешава на неки начин повезано са њим.

„Ти више не можеш ни на (тргу) Перистилу, ни на Матејушци (луци) сести, попити пиво, подружити се без да то не буде потпуно умочено у туристичку атмосферу и понуду.&qуот;

Под притиском посетилаца, али и пред могућношћу да зараде новац изнајмљивањем станова поједини Сплићани напуштају град.

Током првих седам месеци ове године у Сплитско-далматинској регији забележено је 9,6 милиона ноћења туриста, што је скоро 40 одсто више него у истом раздобљу пре три године.

Са све већим бројем посетилаца, на улицама је и више смећа, разваљени су тротоари, гужве су на путевима и паркинзима, лука је закрчена, набраја Кузманић.

Све заједно утицало је и да се ставови становника према туризму мењају тако да се ова грана, , чији су приходи прошле године у Хрватској достигли удео од 20 одсто БДП-а, више не види искључиво као позитивна ствар.

Становници примећују и добре и лоше стране, каже Кузманић.

Ово потврђује и социолошко демографска студија „Живот у повијесној језгри&qуот;, у којој су испитаници међу проблемима Старог града Дубровника издвојили превелик број ресторана, гужву, буку, непријатне мирисе, и недовољну уређеност простора.

Зато сматрају да, између осталог, треба ограничити број посетилаца.

Марин Крстуловић каже да је током летњих месеци превише туриста који долазе било на једнодневне излете, било на дуже.

То користе изнајмљивачи који се оглашавају на платформама попут боокинг.цом и аирбнб.цом, објашњава.

„Људи су почели да трче за парама јер је пореска политика краткорочног изнајмљивања таква да им иде на руку.

„Та политика је била добра после рата јер је помогла Далмацији, када ништа нисмо имали, да се подигне на ноге. Данас је довела до тога да се све претворило у апартман&qуот;, говори.

Апартмане више не изнајмљују само локални становници, већ и све више странаца, односно „мутни капитал хеџ фондова, који не пита за цену, а којима је то брза и једноставна зарада&qуот;, додаје.

„Сада се не купују куће за становање него изнајмљивање, а новац који се на тај начин заради троши се ван Хрватске.

„Домаћи изнајмљивачи, који живе у Дубровнику, изнајмљују мање просторе, а новац који зараде остаје у граду&qуот;, каже.

Шта је хеџ фонд?

Посебна врста инвестиционог фонда за ограничен број улагача са широким спектром улагачких и купопродајних активности.

Чланови фонда плаћају чланарину инвестиционом менаџеру фонда.

Хеџ фондови нуде прилику за добру зараду, али уз висок ризик.

Како ограничити изнајмљивање?

Велики број станова понуђен на платформама за туристе подигао је цене дугорочног најма у Барселони због чега су градске власти предложиле да се у наредних неколико година 10.000 некретнина повуче из туристичке понуде.

У Хрватској би такође ускоро могли да заживе прописи којима ће се ограничити краткорочно изнајмљивање.

Тако је предложено да власници станова у будућности могу да изнајме некретнине само ако имају сагласност свих станара зграде.

„Најављена забрана односи се само на нове лиценце за туристичко изнајмљивање, чиме би до сада лиценцирани станови постали злата вредни&qуот;, каже Јере Кузманић.

Додатни проблем види у услову да сви станари дају сагласност за отварање туристичког стана.

„Најлакше ће се у мањим зградама пет власника договорити да понуде туристички најам&qуот;, каже.

Из хрватског Министарства туризма кажу да је до сада донета Стратегија развоја одрживог туризмом до 2030. године, затим први кровни Закон о туризму и да су осигурана средства за спровођење планова у вредности од 1,3 милијарди евра, а све како би се туризам развијао на одржив начин.

На основу ових документа и правилника, туристичке дестинације доносиће планове за управљане узимајући у обзир прихватне капацитете, наводе.

Они најављују промене пореске политике, али и измене Закона о угоститељкој делатности „којима ћемо направити разлику између домаћина и осталих изнајмљивача у краткорочном најму&qуот;.

Погледајте видео: Воденим пиштољима на туристе у Барселони

Стари град у Будви као 'велики хотел'

Претварање стамбених простора у апартмане преплавило је и суседну Црну Гору.

Између два пописа у овој земљи изграђено је око 80.000 станова, а у Будви је чак осам хиљада станова више него домаћинстава.

Непрегледне колоне возила током лета јасно показују да град не може да прими све који желе да га посете.

Поред туриста који долазе у Будву, гужве се стварају и зато што кроз овај град, који нема обилазницу, пролазе путници који иду ка другим дестинацијама, каже Александар Јовановић, председник Удружења угоститеља Будве.

Он живи у Старом граду, где у приземљу камене куће са дрвеним прозорима има ресторан.

Није му необично да му туристи покуцају на прозор, оставе смеће испред прага, завире у стан.

„Стари град функционише као један велики хотел или ресторан.

„Некада се врата наших кућа нису ни закључавала, тако да су вам комшије свраћале на ручак. Таква отвореност типична је за житеље Старог града.&qуот;

Зато му и не смета што је окружен туристима.

„Сви ми живимо од туризма. Одрастали смо и школовали се у туризму, и имамо разумевања за тај вид зараде и пословања&qуот;, говори.

То међутим не значи да треба дозволити да се туризам стихијски шири, сматра Јовановић.

Јовановићево удружење је после више година борбе са буком успело да се музика из локала у Старом граду утиша, али верују да постоји још корака како би се створио „амбијент у коме ће моћи и да се ради и да се живи&qуот;.

„Имамо доста позитивних примера из других земаља.

„Венеција је увела таксе и верујем да би и Будва требало да размишља у сличном правцу јер инфраструктура не може да поднесе број посетилаца који имамо, посебно у јулу и августу.

„Уз велике гужве, немогуће је пружити квалитетну услугу тако да ми се чини да ни гости нису увек задовољни&qуот;.

Из црногорског Министарства туризма нису одговорила на питања ББЦ на српском.

Погледајте видео о острву Свети Стефан:

Одрживост важнија од брзе зараде

„Зашто бих ишла у град у коме ће бити милион људи?&qуот;, пита се Снежана Милићевић, професорка из Врњачке Бање, једног од најпопуларнијих туристичких места у Србији.

Таква прекомерност може само да доведе до гашења неких дестинација, додаје.

Захваљујући све већем броју јефтиних летова, и развоју платформи за изнајмљивање постало је лако осмислити приступачне одморе.

„Људи масовно желе да искористе такве могућности и никада није било овако као у последње две године&qуот;, говори.

Она живи у Врњачкој Бањи, која током лета врви од туриста.

Током јула 2024. године забележено је око 73.000 ноћења, показују подаци Републичког завода за статистику Србије.

Међутим, док је раније просечан боравак у овом месту трајао месец дана или мало краће, сада се туристи у просеку задржавају два до три дана, објашњава професорка.

„Моја породица некако изгура јун, и већ првог јула напуштамо Бању и идемо на што дужи одмор, јер је број туриста неописив.

„Наша инфраструктура то не може да испрати - нема паркинг места, у поподневним сатима често немамо ни воду, цене толико оду у небо да идемо у оближње градове у набавку&qуот;, каже.

Све је то последица жеље појединих становника Бање да што више зараде током главне сезоне, а то је разумљиво, додаје.

Као професорка менаџмента у туризму верује да се одговарајућим управљањем мора пронаћи начин да дестинација живи дуже време.

Предлаже равномерније распоређивање манифестација током целе године, али и подстицаје туристима да долазе у хладнијим месецима тако што би се домаћи ваучери делили за тај период.

„Уместо акција које су усмерене само на брзу зараду, треба да почнемо да гледамо дугорочне ефекте да сви који учествују у туристичком ланцу буду задовољни&qуот;, сматра.

Министарство омладине и туризма Србије међутим сматра да земља нема проблем са прекомерним туризмом.

„Туризам не само да није нарушио квалитет живота локалног становништва, већ је покретач привредног развоја целе Врњачке Бање&qуот;, наводи државни секретар у министарству Урош Кандић у писаним одговорима за ББЦ на српском.

У туристичку инфраструктуру Бање је уложено 200 милиона евра, тако да је незапосленост у овом месту троструко мања, а локални буџет увећан пет пута у односу на 2012, тврди.

„Мења се и структура гостију са растом учешћа иностраних и млађих људи са већом платежном моћи и траже већи стандард услуге, што и јесте био примарни циљ&qуот;, каже.

Погледајте видео:

Битка и даље траје…

Игра престола довела је у Дубровник обожаватеље серије из целог света.

Само од туризма повезаног са овим остварењем Хрватска је зарадила 180 милиона евра.

Међутим, већ 2016, постало је јасно да туристи који долазе због остварења ХБО канала, али и остали посетиоци могу да донесу више штете него користи и да је потребан другачији приступ.

Тако је израђен Плана управљања градом, као основа за мере како туризам не би угрожавао историјско-културну баштину, али и кварио квалитет живота локалног становништва.

У изради Плана, који је усвојен пет година касније, учествовали су и становници Старог града.

„Почело је спровођење неких мера које смо тражили, али то није довољно и преспоро је, што се најбоље виде по даљем исељавању локалног становништва и претварању станова у апартмане без становника&qуот;, каже Крстуловић.

Додаје и да је „изостала међусобна сарадња свих који би требало да учествују у доношењу мера&qуот;.

Међу значајнијим корацима Дубровник је до сада ограничио број посетилаца са крузера који су правили огроман притисак на историјско језгро.

Ове године израђена је и Студија прихватног капацитета повијесног језгре Дубровника, која је показала да број посетилаца често премашује капацитете овог простора.

За Марина Крстуловића простор унутар зидина је „једно лепо место у коме се суседи помажу и пазе једни друге&qуот;.

Стари град је на самој обали мора, али Марин има чему да се радује зими.

„Током осам месеци имамо огроман притисак посетилаца, а онда у зиму узимамо Град назад.

„Ми смо једни од оних који су измислили туризам, не бих волео да туризам почне измишљати нас&qуот;, каже он.

Погледајте и видео из Венеције:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.27.2024)